UPOTREBA OTVORENIH PODATAKA U POSLOVANJU

July 29, 2019 Tanja Rabijac

Od momenta primene politike otvorenih podataka kod nas, a i u svetu, često se postavlja pitanje upotrebe dostupnih podataka. Kako da iskoristimo i na pravi način primenimo javne podatke koji su nam na raspolaganju u cilju što boljeg poslovanja?

Otvoreni podaci su podaci kojima svako može da pristupi, da ih koristi i da ih deli u lične ili komercijalne svrhe. 

Primera upotrebe javnih podataka u poslovanju kompanija je mnogo. U Srbiji trenutno postoji na desetine državnih institucija koje svoje podatke javno objavljuju i kojima se može pristupiti u svakom trenutku. Neki od uspešnih primera primene ovakvih podataka jeste aplikacija koja prikazuje sigurnu stazu i putanju za kretanje učenika srednjih i osnovnih škola u Boru, kao i Mediately, aplikacija sa svežim informacijama o svim registrovanim lekovima u Srbiji.

U nastavku teksta sledi intervju sa Brankom Kovačem, osnivačem kompanije “Logikka”. Branko je Data Science stručnjak i ima višegodišnje iskustvo u analitici podataka i primeni mašinskog učenja.

Branko je, takođe, i jedan od osnivača i predsednik Data Science Srbija, organizacije čiji je cilj građenje lokalne Data Science zajednice i širenje znanja i iskustva stručnjaka.

 

Koji podaci mogu da nam budu korisni?

Apsolutno svi! U zavisnosti od interesovanja i potencijalne namene, otvoreni podaci imaju različite namene i njihova vrednost varira. Vrlo često se koriste u svrhe informisanja pojedinaca i javnog mnjenja. Bilo da su to podaci o bruto društvenom proizvodu ili ustanovama kulture na teritoriji grada, podaci uvek mogu da saopšte interesantne informacije i posluže kao osnov kreiranja novinarskih priča. Centar za istraživačko novinarstvo je odličan primer kako nevladine organizacije i novinarske kuće mogu da koriste podatke. S druge strane, otvoreni podaci mogu biti osnov kreiranja novih poslovnih modela ili unapređenja postojećih biznisa. Mnogobrojne kompanije baziraju svoje analitičke i konsultantske usluge isključivo na otvorenim podacima, a tu su i različiti aplikativni servisi koji ove podatke koriste kako bi svojim korisnicima pružili potpunije iskustvo u korišćenju.

Šta nam je od podataka na raspolaganju i gde ih možemo pronaći?

Najčešće spominjani izvor otvorenih podataka su državne institucije koje imaju obavezu objavljivanja zbog zakonskih regulativa koje postoje. Ovde spadaju opštinski i drugi organi vlasti, ministarstva, vladine agencije i regulatorna tela. Otvoreni podaci čiji je izvor država se najčešće objavljuju na portalima otvorenih podataka. Tu se mogu pronaći podaci o ekonomiji, kulturi, saobraćaju, školstvu i obrazovanju… Skoro sve javno dostupne podatke u Srbiji moguće je pronaći na Portalu otvorenih podataka Republike Srbije koji se redovno osvežava i dopunjuje novim podacima. Globalno, ovakvih izvora je zaista mnogo. Dovoljno je spomenuti Vikipediju sa svojih više milionskim setovima, te Svetsku banku i Svetsku zdravstvenu organizaciju koje prikupljaju i objavljuju širok spektar podataka vezanih za privredne aktivnosti i zdravstvenu zaštitu. Naposletku, sve je veći broj servisa kao što su Kaggle i Data World na kojima pojedinci mogu slobodno objavljivati podatke koje su prikupili.

Da li nam je potreban program ili alat za analizu otvorenih podataka?

Za analizu podataka se koriste različiti alati. Veliki broj ljudi će se odmah setiti Microsoft Excel-a i neće pogrešiti. Ovaj popularni program, bez obzira na svoje velike mane i ograničenja, je solidno mesto za početak upoznavanja sa podacima i njihovom obradom. Ukoliko na umu imamo prevashodno vizualizaciju podataka, Tableau i Power BI daju pregršt mogućnost za lako kreiranje vizualizacija i izveštaja. Međutim, prava moć analize podataka leži u korišćenju programskih jezika kao što su Python i R. Pomenuti jezici su razvili moćne ekosisteme programskih biblioteka fokusiranih isključivo na obradu, statističku analizu podataka i mašinsko učenje. Teško je zamisliti neku statističku metodu koja već nema svoju implementaciju u ovim jezicima, pa su mogućnosti analize podataka maltene beskonačne. Osim toga, ovi programski jezici su se pokazali kao veoma sposobni da izađu na kraj sa velikom količinom podataka (eng. big data) koji nam stoje na raspolaganju.

Koje su pozitivne, a koje negativne strane korišćenja otvorenih podataka?

Kada su u pitanju otvoreni podaci, spektar primene koji može rezultovati pozitivnim efektima je veoma širok. U domenu javnih usluga imamo poboljšanje efikasnosti i kvaliteta usluga, bolju informisanost i šire učešće u radu i kontroli. Posmatrano iz ugla poslovanja i ekonomije, otvoreni podaci doprinose kroz razvoj inovativnih servisa, kreiranje novih poslovnih modela i kvalitetnije poslovno odlučivanje na osnovu podataka (eng. data-driven decision making). O potencijalno lošim stranama korišćenja podataka se piše sve više. Svaka upotreba podataka koja za cilj ima nanošenje bilo kakve štete pojedincu ili grupi se bez ikakvog razmišljanja može okarakterisati kao loša. Međutim, mnogo veći problem jesu negativni efekti korišćenja podataka u pozitivne svrhe. Na primer, samovozeći kamioni će sigurno imati pozitivne ekonomske efekte, potencijalno će smanjiti broj saobraćajnih nezgoda, ali će bez posla ostaviti veliki broj vozača kamiona. U svojoj knjizi “Weapons of Math Destruction” Keti O’Nil daje mnogobrojne primere kako su podaci i primena matematičkih algoritama nad podacima u osiguranju, obrazovanju, oglašavanju i javnoj administraciji za posledicu imali povećanje siromaštva i nejednakosti i jačanje rasizma. Ove efekte je moguće umanjiti korišćenjem kvalitetnih podataka, ali pre svega uvođenjem jasnih metodologija, transparentnosti i regulative korišćenja podataka.

Da li ste Vi, i na koji način, koristili raspoložive podatke prilikom pokretanja svoje kompanije?

U poslovanju naše kompanije, otvorene podatke koristimo radi unapređenja sopstvenog poslovanja, ali i na projektnim poslovima. Podaci Agencije za privredne registre i Narodne banke Srbije se ne uklapaju najbolje u definiciju otvorenih podataka, ali su vrlo korisni da saznate više informacija o potencijalnim domaćim klijentima i njihovom poslovanju. Određene setove otvorenih podataka u skladu sa mogućnostima implementiramo prilikom rada na projektima. Takođe, nedavno smo učestvovali na konkursu Izazov otvorenih podataka u organizaciji Programa za razvoj Ujedinjenih nacija i trenutno radimo na projektu optimizacije rasporeda medicinske opreme u radiologiji za potrebe Instituta za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut.

Šta je “Logikka” i čime se bavi? Šta je Vaš proizvod?

“Logikka” je boutique konsultantska kuća koja se bavi mašinskim učenjem i analitikom podataka. Data Science je naš jedini domen, a iza nas je višegodišnje iskustvo u ovoj oblasti stečeno radom u drugim domaćim i inostranim kompanijama. Domeni kojima smo se do sada bavili su detekcija prevara (kako u elektronskoj trgovini i bankarstvu, tako i internih prevara), sistemi za preporuku u retail-u i marketingu, kompjuterska vizija i obrada slike, kao i rad sa senzorskim podacima. Naš fokus su end-to-end rešenja bazirana na mašinskom učenju – počevši od prikupljanja podataka, pa sve do finalnog rešenja u formi API servisa, interaktivnih dashboard stranica i slično. Izuzetan značaj pridajemo razumevanju rezultata prediktivnih modela i njihovoj vezi sa ključnim poslovnim indikatorima koje koriste naši klijenti. Naše klijente takođe savetujemo po pitanjima Data Science strategije – prikupljanja i upravljanja podacima, kao i idejnog razvoja proizvoda baziranim na mašinskom učenju. Još uvek nemamo niti razvijamo sopstveni proizvod, mada ni tako nešto nije isključeno u budućem vremenu.

Kako ste došli na ideju da pokrenete “Logikku”?

Verovatno je presudila želja da se nakon nekoliko godina rada u drugim kompanijama okušam u kreiranju i vođenju sopstvenog biznisa 🙂 Kada smo pokretali kompaniju, osetili smo da postoji dovoljno potrebe na tržištu za uslugama u kojima već posedujemo iskustvo i to je verovatno najvažniji razlog iz poslovne perspektive. Ukoliko želimo da kreiramo stabilno okruženje i dovoljno posla za sve koji bi hteli da se bave Data Science-om, kreiranje novih kompanija je sigurno najbitniji korak.

, , ,

Tanja Rabijac

Tanja je strastvena po pitanju razvoja preduzetništva u Srbiji kao i pomaganja startup timovima da steknu potrebno znanje za kreiranje proizvoda ili usluge od vrednosti. Pored toga, želi i da omogući našim uspešnim preduzetnicima da lako i jednostavno podele svoje znanje i iskustvo.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *